Jeдно од најчешће постављаних питања од аматера до мајстора је "Шта је боље - 1.е4 или 1.d4?" Међутим, одговор на ово питање није тако тривијално и то зависи од много фактора. У овом чланку ћемо покушати да вам дамо своје погледе и нека објашњења, која ће, надамо се да вам помогну да остварите свој избор.
Прва ствар: Какав си тип играча? Који је твој идеалан стил игре?
Сасвим је јасно да ако си чист позициони играч са жељом да полако изграђујеш позицију и надиграваш противника у стратешким борбама, онда ти 1.d4 даје шири спектар опција за постизање такве врсте игре. Потез краљичиним пешаком доводи до више затворених позиција него 1.е4 и поједностављења су ретка.
Примећујете како се у најпопуларнијим одбранама, као што су словенска, Нимцовићева, Краљево индијска, Бенко Гамбит, Бенони и Гринфилд тешко постижу измене фигура.
Напетост траје дуже и, самим тим, партије су обично дуже. Још један једна ствар је да погрешно играње варијанти са 1.д4 за белог, подразумева да играч не зависи много од теорије и грешке које се праве, по правилу нису толико опасне као оне које се праве са 1.е4 а које могу бити фаталне. На пример, није исто када направите малу непрецизност у словенској одбрани где би цена због непрецизности била изједначење или нешто лошији положај, него у оштрој сицилијанки где где би такву грешку могли платити партијом.
С друге стране, ако сте динамичан играч који воли да се бори за иницијативу од самог почетка и изврши притисак на свог противника онда је са 1.е4 већа вероватноћа да се то постигне. Постоји велики број оштрих варијанти против свих могућих одбрани после 1.е4. Једна од специфичности 1.е4 је да фигуре долазе у контакт врло рано у игри; примећујете како у Сицијанци, на пример, критични тренуци су одмах од старта. Исто се дешава у француској и осталим одбранама.
Сада када смо објаснили карактеристике 1.е4 и 1.d4 рецимо да се можете носити са оба стила и да знате пристојну количину теорије да играте разноврсно, шта би требало да буде ваш избор?
Ово је идеална ситуација за сваког шахисту; када би могли (и знали!) да почну партију са најпринципијалнијим (1.е4, 1.d4, 1.c4, 1.Sf3) потезима, у зависности од расположења или противника против којег се игра. Већина светских топ играча и ради тако, а то би требало да буде циљ за све, како се не би били шаховски "ограничени" и како би разумевали различите типове позиција. А да не помињемо да вас то чини мање предвидљивим противником, што је веома важно на турнирима.
Имамо два сценарија које ћемо објаснити, али нећемо узети у обзир било какве ваше претходне припреме отварања или познавање чињенице да се неки ваш потенцијални противник лоше сналази у одређеним варијантама. Ове две ствари су ситуационе и наравно да то треба искористити ако се за то пружи прилика.
Први сценарио: Играте против слабијег противника од себе.
У таквим случајевима пожељна је стратешка битка, а то се постиже са 1.d4. Разлог зашто у оваквим ситуацијама улазити у позиционе битке је зато што имате већи ниво шаховског разумевања и што што дуже битка траје, веће су шансе да ће противник правити грешке.
Исто образложење може бити и када се суочавамо са веома добрим тактичаром; треба покушати да се игра на овај начин, где његова тактичка супериорност неће бити пресудна, или ће чак бити погрешна. У оба случаја су велике шансе да ће ваш противник правити позиционе грешке. Са вашег становишта то је и сигуран избор; нећете бити у позицији да ризикујете свој резултат у жестокој борби са неким кога "би требало надиграти" због већег шаховског знања, па зашто ући у обрачун где можете да направите грешку?
Други сценарио: Ти си слабији играч, или се суочаваш са велемајстором.
Овде треба применити инверзију онога што је изнад написано. Било би најбоље да гурате свог искусног противника у форсиране варијанте и да га увучете у варијанте са што оштријом игром, него у неке "мирне воде" где ће он моћи да покаже сву своју надмоћ. Ова стратегија ће вероватно довести до позитивног резултата. Наравно, за оба сценарија је важно да се анализира противник и да се познаје стил игре који њему "(не)лежи".
Наш закључак, као што сте можда погодили до сада, је да треба да имате за циљ да можете да играте оба потеза. Не само да би били мање предвидљив играч, него ће такође помоћи да проширите своје видике играјући другачију врсту позиција. Са данашњим теоријским развојем тешко је пресудити који потез је бољи; све зависи од ваших способности, ваше воље, и осећаја који имате тог дана.
Ипак, надамо се да ће вам горе наведене стратегије помоћи у вашем избору следећи пут када се запитате "Шта треба да играм данас?" Хвала за читање и, као и обично, слободно оставите своје коментаре са идејама које смо можда пропустили.
Прва ствар: Какав си тип играча? Који је твој идеалан стил игре?
Сасвим је јасно да ако си чист позициони играч са жељом да полако изграђујеш позицију и надиграваш противника у стратешким борбама, онда ти 1.d4 даје шири спектар опција за постизање такве врсте игре. Потез краљичиним пешаком доводи до више затворених позиција него 1.е4 и поједностављења су ретка.
Примећујете како се у најпопуларнијим одбранама, као што су словенска, Нимцовићева, Краљево индијска, Бенко Гамбит, Бенони и Гринфилд тешко постижу измене фигура.
Напетост траје дуже и, самим тим, партије су обично дуже. Још један једна ствар је да погрешно играње варијанти са 1.д4 за белог, подразумева да играч не зависи много од теорије и грешке које се праве, по правилу нису толико опасне као оне које се праве са 1.е4 а које могу бити фаталне. На пример, није исто када направите малу непрецизност у словенској одбрани где би цена због непрецизности била изједначење или нешто лошији положај, него у оштрој сицилијанки где где би такву грешку могли платити партијом.
С друге стране, ако сте динамичан играч који воли да се бори за иницијативу од самог почетка и изврши притисак на свог противника онда је са 1.е4 већа вероватноћа да се то постигне. Постоји велики број оштрих варијанти против свих могућих одбрани после 1.е4. Једна од специфичности 1.е4 је да фигуре долазе у контакт врло рано у игри; примећујете како у Сицијанци, на пример, критични тренуци су одмах од старта. Исто се дешава у француској и осталим одбранама.
Сада када смо објаснили карактеристике 1.е4 и 1.d4 рецимо да се можете носити са оба стила и да знате пристојну количину теорије да играте разноврсно, шта би требало да буде ваш избор?
Ово је идеална ситуација за сваког шахисту; када би могли (и знали!) да почну партију са најпринципијалнијим (1.е4, 1.d4, 1.c4, 1.Sf3) потезима, у зависности од расположења или противника против којег се игра. Већина светских топ играча и ради тако, а то би требало да буде циљ за све, како се не би били шаховски "ограничени" и како би разумевали различите типове позиција. А да не помињемо да вас то чини мање предвидљивим противником, што је веома важно на турнирима.
Имамо два сценарија које ћемо објаснити, али нећемо узети у обзир било какве ваше претходне припреме отварања или познавање чињенице да се неки ваш потенцијални противник лоше сналази у одређеним варијантама. Ове две ствари су ситуационе и наравно да то треба искористити ако се за то пружи прилика.
Први сценарио: Играте против слабијег противника од себе.
У таквим случајевима пожељна је стратешка битка, а то се постиже са 1.d4. Разлог зашто у оваквим ситуацијама улазити у позиционе битке је зато што имате већи ниво шаховског разумевања и што што дуже битка траје, веће су шансе да ће противник правити грешке.
Исто образложење може бити и када се суочавамо са веома добрим тактичаром; треба покушати да се игра на овај начин, где његова тактичка супериорност неће бити пресудна, или ће чак бити погрешна. У оба случаја су велике шансе да ће ваш противник правити позиционе грешке. Са вашег становишта то је и сигуран избор; нећете бити у позицији да ризикујете свој резултат у жестокој борби са неким кога "би требало надиграти" због већег шаховског знања, па зашто ући у обрачун где можете да направите грешку?
Други сценарио: Ти си слабији играч, или се суочаваш са велемајстором.
Овде треба применити инверзију онога што је изнад написано. Било би најбоље да гурате свог искусног противника у форсиране варијанте и да га увучете у варијанте са што оштријом игром, него у неке "мирне воде" где ће он моћи да покаже сву своју надмоћ. Ова стратегија ће вероватно довести до позитивног резултата. Наравно, за оба сценарија је важно да се анализира противник и да се познаје стил игре који њему "(не)лежи".
Наш закључак, као што сте можда погодили до сада, је да треба да имате за циљ да можете да играте оба потеза. Не само да би били мање предвидљив играч, него ће такође помоћи да проширите своје видике играјући другачију врсту позиција. Са данашњим теоријским развојем тешко је пресудити који потез је бољи; све зависи од ваших способности, ваше воље, и осећаја који имате тог дана.
Ипак, надамо се да ће вам горе наведене стратегије помоћи у вашем избору следећи пут када се запитате "Шта треба да играм данас?" Хвала за читање и, као и обично, слободно оставите своје коментаре са идејама које смо можда пропустили.